DZZ Đurđevo > Razno > Kako životinje preživljavaju zimu

Kako životinje preživljavaju zimu

 

 

KAKO ŽIVOTINJE

PREŽIVLJAVAJU ZIMU ?

 

Začuđujuće je i fascinantno u kakvim negostoljubivim krajevima i pod kakvim ekstremnim uslovima žive životinje.

Čovek još uvek pokušava da pronikne u bezbroj mehanizama i tajni koje omogućavaju životinjama da izdrže ekstremne temperature (i niske i visoke). Kako je moguće da carski pingvini na -600C, svoja jaja legu na hladni led i na tom ledu uzgajaju svoje mladunce ? Da li postoji razlog za to ? Smisao je da neprijatelji pingvina zimi odlaze u toplije krajeve i tada je podizanje mladunaca bezbedno. Iako nas ljude pri samoj pomisli na tako niske temperature podilazi jeza, moramo da prihvatimo činjenicu da su takvi uslovi normalni za mnoge životinje, čak je od presudnog značaja za njihov opstanak i one se čak u tim uslovima osećaju i dobro. Među životinjama ima mnogo eksperata koji su se prilagodili ekstremnim uslovima. Ali ima i takvih , za koje svaka zima predstavlja borbu protiv smrti.

 

ŽIVOT U HLADNOĆI I SNEGU:

 

Toplokrvne životinje imaju konstantnu telesnu temperaturu, što predpostavlja da njihov organizam stalno funkcioniše nezavisno od spoljne    temperature (ne kao kod amfibija i reptila, koji zapadaju u stanje ukočenosti, čim temperatura padne u znatnijoj meri). To im omućava da prežive dugotrajnu hladnoću na antartiku (ili vrućine u pustinji). Nedostatak je da oni svoju telesnu temperaturu stalno moraju održavati oko normalne vrednosti, što iziskuje mnogo energije i veliku sposobnost prilagođavanja postojećim uslovima za život.

Divlje životinje poseduju razne metode i prirodna pomoćna sredstva, da bi uspešno izdržale zimu. Svima je zajedničko da svoje aktivnosti namerno redukuju na minimum i što na početku hladnog godišnjeg doba moraju imati rezerve masnih naslaga. Životinje planski traže hranu, kreću se manje i sporije u okviru ograničene teritorije. Izbegavaju sukobe sa pripadnicima svoje vrste, love u grupama kao npr. vukovi. Druge životinje se izoluju potpuno od ostalih pripadnika svoje vrste, da ne bi morali da dele hranu. Manje životinje, glodari i ptice troše hranu koju su uskladištili tokom jeseni i koju sa 80 %-to procentnom sigurnošću uspevaju da nađu, čak i ispod snega koji je dubok preko jednog metra !

Kopitari najviše pate zbog hladnoće. Srne često nisu u stanju da probiju led i njihova telesna masnoća se troši brzo. Ako zbog ljudi moraju da se daju u beg, to može biti fatalno po njih, jer tada gube previše energije koju ne mogu dovoljno brzo da nadoknade. Veoma ekstreman umetnik u gladovanju i preživljavanju je carski pingvin na antarktiku. Vreme kada on polaže jaja pada usred antarktičke zime. Da bi mogli da održe toplotu jednog jedinog jajeta, roditelji moraju biti u stanju da neizmenično izdrže periode gladovanja u trajanju čak do 110 dana na temperaturi do -600C i brzini vetrova do 200 km/h. Te ptice ukupno provedu bez hrane 6 meseci godišnje. Da bi to mogli izdržati, oni pre toga moraju da obezbede dovoljno velike rezerve masnih naslaga.

 


Trikovi da bi se izdržala zima

 

Svaka pojedinačna životinja mora sama da vodi borbu za preživljavanje zime i postoje razne strategije za to: neke životinje se ukopaju u sneg i poput eskima žive u igloima, na toplom i sigurnom. Druge zimi spavaju u pećinama i rupama koje su na sigurnim mestima, kao npr. ispod žbunja i slično. Njihovo telo troši manje energije, njihov metabolizam se smanjuje u velikoj meri, da bi izgubili što manje toplote, snage i težine. Životinjama koje su u zimskom snu, srce kuca veoma usporeno (2-3 puta u minutu umesto uobičajnih 120-170 puta/min.) i telesna temperatura se spušta na minimum, često na vrednost okolne temperature. Neki gube jednu trećinu ili čak i više od telesne mase tokom dugog zimskog sna. Manje životinje povremeno prekidaju san, da bi jele ili obavile nuždu. Ti *nepravi* zimski spavači takođe spavaju nekoliko meseci, ali njihova temperatura ne pada ispod normalne vrednosti.

Jedna druga kategorija životinja koje su otporne na hladne zime ima debeli *oklop* od masnog tkiva, koji ponekad čini čak 50% njihove ukupne telesne težine. Uz to one skoro sve imaju i krzno, kao npr. foke. Izolacija njihovog tela je tako savršena, da ledeno hladno okruženje ne može da rashladi životinje u meri koja bi bila opasna po život. Pingvini uz to imaju dupli debeo sloj gustog perija, koje ih štiti i od vode.

Morske vidre sa oko 120 000 dlaka po kvadratnom centimetru imaju najgušće krzno od svih sisara i uopšte ne moraju da brinu zbog hladnoće.

Ptice imaju gusto perije preko sloja sitnog paperija sa mikro komorama za vazduh koje ne propuštaju hladnoću. Kod nekih ptica čak su i noge i kljun delimično pokriveni perijem.

 

Pitanje veličine

 

Otpornost na hladnoću je pitanje veličine i vrste površine kože. Zbog velike površine tela u odnosu na telesnu zapreminu mali sisari nemaju dovoljno krzna ili masnih naslaga koji bi ih štitili od hladnoće. Oblasti sa ekstremno niskim temperaturama su zato većinom carstvo većih sisara. Za male životinje zimski san je jedina šansa za preživljavanje.

 

Sneg živi

 

 

Čudno je što postoje mnogi oblici života i vrsta životinja koji se osećaju veoma dobro u ili na snegu. Životinje koje se mogu videti su divokoze, snežni zečevi, hermelini, snežna lisica itd. Pri veoma niskim temperaturama oni kopaju rupe u snegu i na tim zaštićenim mestima provode vreme između potrage za hranom. Ispod snežnog pokrivača žive mnogi mali glodari i insekti, koji su se izvanredno prilagodili ledenim i negostoljubivim uslovima. Neki od njih žive direktno na površini zemlje, tako da i dalje mogu da se hrane biljkama. Druge vrste životinja, od kojih bi se najmanje moglo očekivati da mogu preživeti hladnu zimu, osećaju se dobro tek kada je veoma hladno. Snežna buva se, na primer, budi tek kada je temperatura oko nultog podeoka. Njena telesna tečnost sadrži neku vrstu antifriza, zahvaljujući kojem ona može da bude aktivna i na - 160C. Sa sličnim mehanizmima za preživljavanje opremljene su i druge male životinje-razne vrste muva i osa, pauci, bube, larve, alge, snežni crvi. Oni su najniža karika u lancu i služe kao hrana drugim životinjama.


 

Promena klime

 

 

 

Promena klime, do koje je došlo u poslednjih nekoliko decenija utiče na zimski san glodara i na navike životinja, kao i na njihove šanse da prežive. Već hiljadama godina životinje poput polarnog medveda su se navikle na određeni ritam koji je sada prilično poremećen, usled promene klime. Led se u proleće topi sve ranije i medved ima manje vremena za lov, da bi stvorio rezerve u vidu masnog tkiva koje će koristiti u toku zimskog sna. Od 1980 godine natalitet i težina medveda opali su za oko 70%. Izumiranje polarnog medveda predviđa se za kratko vreme. Zimski san prugaste veverice je danas za 11-26 dana kraći, nego pre 25 godina. Ova životinjska vrsta trajanje zime meri po debljini snežnog pokrivača iznad njihovog skrovišta. Pošto usled promene klime sneg u nekim krajevima pada u većoj količini, životinje se bude kasnije ili se ni ne probude, ako naslage masnoće i rezerve nisu bile dovoljne. Jedna druga životinja, mrmot, podešava svoj unutrašnji časovnik, tj. trajanje zimskog sna prema spoljnoj temperaturi. Ali kako je ona delom porasla u većoj meri, životinje se u proseku bude čak i do 40 dana ranijennego pre 25 godina i tada ne mogu da se snađu po snegu koji još pokriva zemlju.

Ali u blažim krajevima, koji su isto pokriveni snegom, dešava se sve češće da životinje ni ne započnu zimski san. Druge životinje kao što su ptice selice i životinje koje se premeštaju u toplije krajeve, zbog slabe fizičke kondicije završavaju na neadekvatnim staništima gde ne mogu da pronađu hranu, a mnoge i ne stignu na svoj cilj. Životinje ne mogu da prate promenu navika koje su bitne za preživljavanje i tako izumiru čitave životinjske vrste.

 

 

Zanimljivosti iz sveta *zimskih životinja*

 

Da li ste znali da:

 

  • najduže krzno od svih životinja ima bisamski bik. Ono može biti dugačko čak jedan metar.
  • sibirski salamander može biti smrznut 2 do 4 godine i da može izdržati temperaturu od čak -500C.
  • hermelini munjevitom brzinom svoje braon letnje krzno menjaju za belo zimsko krzno.



  • da ptica kreja za zimu mora pripremiti najmanje 6 000 mesta da sakrije hranu, da bi mogla preživeti i ona ih bez muke uspe naći tokom zime.

  • larve jedne vrste mušica ne umru, čak i kada se 90% njihove telesne tečnosti smrzne.
  • ispod snežnog pokrivača može biti čak do 250C toplije nego iznad snega.
  • je bela dlaka zimskog krzna često šuplja iznutra.
  • leptir *Xanthia iceritija* živi u sred severno-američke zime i miruje tokom proleća, on poseduje krzno.

 

 

Kviz

 

Koje životinje žive na severnom polu, a koje na južnom ?

  1. narval
  2. polarna lisica
  3. pingvin (južni pol)
  4. morž
  5. albatros (južni pol)
  6. gnjurac
  7. polarni medved
  8. morski leopard ( južni pol)

 


Saveti za držanje pasa tokom zime

 

 

Kao što smo videli u članku, ima mnogo životinja koje su zimi u svom elementu. I psi se raduju kada mogu da skaču po snegu. Svaka životinja koja treba da izdrži zimu, ima svoja prirodna pomoćna sredstva (sloj masnoće, debeo sloj perija itd.) i kreće se po potrebi. Psi na lancu, pre svega kratkodlake i rase pasa koje su degenerisane od strane čoveka, nemaju mehanizme za preživljavanje i može se lako desiti da umru zavezani na lancu, ako (ukoliko imaju kratak lanac) nemaju mogućnost da se kreću.



  • Zato ne bi trebalo, držati pse vezane na lancu (pse i inače ne bi trebalo držati na lancu to je najveća kazna koja se može odrediti nekoj životinji). Ukoliko je to neizbežno, psu treba omogućiti da se slobodno istrči nekoliko puta u toku dana.


  • Potrebna im je dobro izolovana kućica u kojoj neduva, unutri je potreban debeli sloj slame ili krpe.

 

   Ram je potrebno staviti da bi što manje toplote izlazilo napolje


  • Treba im davati više i kvalitetnije hrane, kada su temperature niske, najmanje dva puta dnevno.


  • Voda uvek treba biti otopljena.

 

P.S. Domaće životinje se ne mogu porediti sa divljim koje su prilagođene na teške uslove života.

Mnogim psima, pogotovo onima sa kratkom dlakom veoma je teško da prežive zimu jer nisu pripremljeni na takve uslove života.

 

 

ŠTA FALI PSU U TOPLOJ KUĆI ?

 


 

Da li treba hraniti ptice zimi ?

 

Dok nema snega i leda ptice se uglavnom snalaze za hranu i vodu. Niske temperature nisu najveći problem, već hrana koja im je potrebna da bi se održali u životu. Najviše su ugrožene grabljivice, koje zbog snega ne mogu da love. Kada su zime hladne i pune snega  jedan deo ptica ne može da preživi.

PUNO BI POMOGLO KADA BI LJUDI HRANILI PTICE KADA IMA SNEGA.

 


HRANJENJE PTICA ZIMI:


U severnoj hemisferi gde je jako hladno i gde uslovi tokom zime mogu biti surovi za život;  mnogo snega, leda, niske temperature, malo hrane za sve životinje je teško da prežive a puno njih i ne uspeju da prežive. Svaka životinja ima svoj način, metodu i uslove da se bori u tom teškom vremenu. Životinje koje ne mogu da se snađu za hranu spavaju zimski san, neko preživi niske temperature zbog velikog sloja masti koju su nataložili i koja ih greje, drugi imaju debelo krzno kao polarni medvedi čija je debljina 30 cm. Polarne lisice koje menjaju boju u belo u snegu. Neke pobegnu na jug itd.

Ptice su sigurno u kategoriji životinja koje najteže preživljavaju zimu zbog svoje male težine i nemogućnosti da se sklone i nađu sebi zaštitu. Naravno da imaju perije koje ih štiti ali to nije dovoljno jer ako nemaju dovoljno hrane brzo će izgubiti težinu i većina će umreti.

Svugde u Svetu se ptice hrane kada je mraz i sneg, zbog toga puno vrsta tih malih ptica uspe da preživi.

 

MOLIMO VAS DA IM I VI POMOGNETE !

 

P.S. Ptice treba redovno hraniti uvek na istom mestu koje je sigurno od mačaka, tvorova itd.