DZZ Đurđevo > Razno > Krpelji

Krpelji

 

Krpelji

 

Krpelj je sigurno jedna od najomraženijih životinja na našoj planeti. Svi ljudi koji imaju kontakta sa njim gade ga se i plaše.

Krpelji su jedni od najstarijih životinja na našoj planeti, koji su živeli još pre 300 miliona godina.

Naspram svoje veličine od 2,5mm. do 2 cm. krpelj je jedan od najmoćnijih i najjačih živih bića uopšte.

Sa svojim kandžama, vilicom, oštrim kukama i bodljama on kopa rupe u koži svojih žrtava i sisa im krv. U pljuvački ženki postoji koagulant koji drži ranu otvorenom tako da krv stalno teče i ona satima može da sisa krv.

Samo ženka sisa krv pošto bez krvi ne može da se razmnožava i dobije potomke. Kada je puna krvi ona pada na zemlju i traži mesto gde može da dobije potomke i da ih odgaja. Jedna ženka može od jednom da izleže 10 000 jaja, da bi potom umrla od iscrpljenosti. Slično se dešava sa mužjacima posle parenja. On pije krv ženke, pari se sa što je moguće više ženki i umire od iscrpljenosti.

  Ciklus razmnožavanja krpelja

Krpelj izabere mesto gde ima puno životinja jer im je to najlakši način da se hrane, jer žrtve ne mogu da se brane.

Kako žive i umiru zajedno, već stotinama godina, može se lepo videti na Havajima.

Najveće grupe Albatrosa na svetu, svake godine dolaze na isto mesto. Krpelji koji su gotovo cele godine gladovali jedva čekaju svoje žrtve i odmah počinju da sisaju krv. Za sledećih 5 godina ! oni više ne moraju da jedu.

Bez obzira što krpelji skoro nevide, oni ipak jako lako pronalaze svoje žrtve. Oni osećaju vibracije od pokreta bilo kog drugog živog bića i spuštaju se u savršenom trenutku na svoju žrtvu.

Bez obzira što imaju retku mogućnost da jedu, oni mogu uništiti celu jednu populaciju životinja. Tako 95 % albatrosovih ptića umiru od krpelja koji im sišu krv do kraja. U jednom gnezdu albatrosa može se naći 20 000 krpelja, tako da mlade životinje skoro nemaju šanse da prežive.

Krpelji su pravi majstori u preživljavanju i zbog toga su uspeli milionima godina vešto da opstanu. Oni preživljavaju ekstremne periode gladi i suše kao i ekstremne temperature, nedelju dana mogu da prežive u vodi bez disanja itd.

 


Krpelji u našem regionu:

Nekada su se prvi krpelji  pojavljivali u proleće a danas su oni prisutni tokom cele godine čak i zimi.

Oni napadaju sva toplokrvna bića pa čak i čoveka. U nekim regionima oni su inficirani i uzročnici su različitih bolesti  kao što su: borelioze, babezijaze itd., koje mogu da se završe smrtnim ishodom ako se na vreme neleče.

Problem kod borelioze je u tome što se bolest jako polako razvija, posledice su vidne tek posle par nedelja od zaraze, što tada može biti već kasno za lečenje. Ili se mogu javiti trajne ozbiljne posledice po zdravlje.

Krpelja može biti svugde, čak i u najčistijim kratko ošišanim travnjacima, parkovima, žbunju, drveću i naročito u šumama.

Ako primetite krpelja na sebi, trebalo bi ga odmah skloniti i mesto ujeda pažljivo posmatrati. Ako mesto ujeda bude crveno, trebalo bih odmah otići do lekara.


 

Simptomi od borelioze kod čoveka su:

  • Pojava otoka i crvenila na mestu uboda, temperatura, jeza, malaksalost, glavobolja, depresija itd.
  • Posledice mogu biti ozbiljne i trajne, upala srca, paraliza lica, meningitis, oticanje i bolovi u zglobovima

 

Simptomi od borelioze kod životinja pogotovo kod pasa su:

  • Posle izvesnog vremena pas postaje miran i neće više da jede, ima temperaturu.
  • Ako se neleči koža, pogotovo pored usta i ušiju postaje žuta do tamnožuta, tada hitno treba otići kod veterinara inače će pas sigurno umreti. Može biti teških posledica kao što su upala zglobova, organa i nervnog sistema.

 

P.S. Albatrosi;

  • najduže živi od svih divljih ptica i do 80 godina.
  • mogu da piju slanu vodu iz mora.
  • lako lete do 3 000 kilometara kako bi pronašli hranu i vraćaju se nazad do svog partnera kome su verni celog života i čiji miris osećaju među hiljadu drugih.
  • osete miris svog gnezda koji su ostavili pre godinu dana.

Izvor slika: www.biokema.ch