DZZ Đurđevo

Srećan Božić

 

Srećan Božić

 

Božićna priča


Pas sveta životinja


U različitim religijama i kulturama pas je bio sveta životinja !

Kod starih civilizacija u Persiji, Egiptu, Mesopotamiji i zemljama hinduske veroispovesti itd. pas je imao posebno uzvišeno mesto kod čoveka.

Interesantno je da je pas bio sveta životinja uglavnom u zemljama koje su danas muslimanske veroispovesti, koji ponižavaju status pasa i posmatraju ih kao niža i prljava bića.


A MI... ?


Danas se često ponašamo prema psu kao  da je otpad, zver, neprijatelj, džukela...predmet za bacanje i ubijanje...


DA LI PAS TO ZASLUŽUJE ?


Vratimo se na stare kulture i počnimo ponovo da cenimo i uvažavamo psa  kao našeg najboljeg prijatelja koji isto oseća kao i mi.

Stare civilizacije su shvatale koliko je važan i koristan pas za čoveka i koliko vredi za čovečanstvo.

Po zakonu su morali da se brinu o psima da li su bolesni, stari i slično...

Hranili su i sahranjivali psa kao što bi čoveka jer je takav bio zakon.

Čak su i Asteci pravili posebne drvene grobnice za njihove pse.

Više hiljada godina pas je naš veran zaštitnik, čuvar i najbolji prijatelj.


ZAR ON NIJE ZASLUŽIO

NAŠU LJUBAV I POŠTOVANJE ?

 

 

BOŽIĆNA PORUKA

 

Nemojte kupovati psa kao Božićni poklon !!!

 

Spasite jednog iz prihvatilišta ili azila

gde nemaju nikakve šanse

za ljubav i pristojan život.

 

 

BOŽIĆNA PESMA


Justinus Kerner (1786-1862)


"Ti životinja"

 

Ti životinjo rođena u tamnoj štali

pre nego što si svesna tvoga života

vuče te mesar za tvoje uši

dalje od majčinih grudi.


Tvoje velike oči pobožne i svetle

prvi put vide prirodu

ali u strahu, pošto te lavež pasa

bez milosti tera kroz zelenu dolinu.


Oni vezuju tvoje noge

ne primećuju tvoje vrištanje od straha

oni te bacaju na pod i seku tvoj vrat na pola

ali u zadnjem dahu, tvoje oči svetle i pričaju...


"I u meni živi duša i za mene

Bog će imati božiji sud"

*_______________________________*


Kad ljudi slave i vesele se na Božićne praznike, Životinje umiru zbog njih.

Niko njih ne čuje, one umiru same u strahu.

 

 

Monika Brukner